UTICAJ TEHNIČKOG STANJA VOZILA NA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA I MOGUĆNOSTI PRAVILNE PROCENE ISPRAVNOSTI ELEMENATA, DELOVA I UREĐAJA VOZILA, PRI VRŠENJU TEHNIČKOG PREGLEDA
Autor: Nikola Luković, dipl. inž. saobraćaja, doktorant na Fakultetu inžinjerskih nauka Kragujevac, nikolalukovic82@gmail.com;
Rezime: Tehnička ispravnost elemenata i uređaja je osnovni preduslov za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju. Starosna struktura vozila koja učestvuju u javnom saobraćaju nameće potrebu da se pristup problemu tehničkog stanja vozila metodološki i tehnički pažljivo realizuje, kako prilikom vršenja redovnog tehničkog pregleda, tako i prilikom vanrednog tehničkog pregleda nakon saobraćajne nezgode. U radu je izvršen poseban osvrt na karakteristične slučajeve tehničkog stanja pojedinih elemenata vozila iz sudske prakse i njihov doprinos nastanku saobraćajne nezgode.
KLJUČNE REČI: tehnički pregled, vozilo, bezbednost saobraćaja
1. UVOD
Motorno vozilo se sastoji od mnogobrojnih delova i uređaja koji su međusobno povezani i zajednički čine njegovu funkcionalnu celinu. Za uređaje na motornom vozilu, koji svojom neispravnošću najdirektnije ugrožavaju bezbednu vožnju, propisani su minimalni tehnički normativi koje oni moraju da ispunjavaju. To se pre svega odnosi na vitalne delove i uređaje i to za zaustavljanje, upravljanje, pneumatike, osvatljavanje puta i svetlosnu signalizaciju, odvod izduvnih gasova, buku, davanje zvučnih signala, omogućavanje normalne vidljivosti, kretanje vozila unazad, spajanje priključnog i vučnog vozila i ostale uređaje i delove vozila.
Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je ljudski faktor, međutim nikako ne smemo zanemariti faktor tehničke neispravnosti vozila koji u određenom procentu takođe ima svoju ulogu u ovim neženjenim događajima.
U razvijenim Evropskim zemljama, poput Nemačke gde je prosečna starost voznog parka mnogo povoljnija od naše zemlje, tehnička neispravnost vozila je uzročnik nastajanja oko 7 % saobraćajnih nezgoda, pa je neophodno ovom pitanju posvetiti naročitu pažnju.
U cilju povećanja bezbednosti saobraćaja, svako vozilo koje učestvuje u saobraćaju, mora da podleže redovnoj kontroli i to od strane: ovlašćenih privrednih društava koja se bave tehničkim pregledom vozila i saobraćajne policije u operativnoj kontroli na terenu (kontrola pojedinačnim uređajima ili pokretnim laboratorijama). Ovlašćena privredna društva i institucije koje vrše tehnički pregled moraju posedovati dozvolu od nadležnog organa i opremu i uređaje koji su Zakonom propisani.
Sve aktivnosti koje se sprovode na planu povećanja bezbednosti drumskog saobraćaja, zasnivaju se na analizi saobraćajnih nezgoda, gde značajno mesto pripada motornom vozilu sa stanovišta njegove ispravnosti.
Za realizaciju većeg dela ciljeva analiza saobraćajne nezgode, relevantni podaci i činjenice se u velikoj meri utvrđuju vanrednim tehničkim pregledom vozila, koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi. U praksi se veštak često uvodi i u praćenje sudskog postupka (učestvuje u uviđaju, istrazi i na glavnom pretresu), radi razjašnjavanja stručnih i tehničkih pitanja. U tim slučajevima angažovani stručnjak učestvuje u uviđaju sa uviđajnom ekipom, pomaže ekipi u prikupljanju podataka na licu mesta i učestvuje u ispitivanju tehničkog stanja vozila, izvođenju probnog kočenja radi određivanja usporenja i sl. Prilikom veštačenja saobraćajnih nezgoda primenom savremenih metoda kompjuterske simulacije, istraživanja i rekonstrukcije saobraćajnih nezgoda (CARAT-Computer Aided Reconstruction of Accedents in Traffic; PC-CRASH-A Simulation program for Vehicle Accedents; Analizer-Pro; Arsoftware; WinCRASH i drugi) neophodno je baze podataka navedenih simulacija obezbediti i sa podacima, koji se isključivo mogu prikupiti kvalitetnim vanrednim tehničkim pregledom nakon nastanka nezgode.
2. TEHNIČKI PREGLEDI
Teoriski posmatrano, tehnički pregledi motornih i priključnih vozila imaju značajnu preventivnu ulogu na planu bezbednosti saobraćaja. Sasvim je drugo pitanje da li se to preko njih i ostvaruje, a posebno u našoj zemlji gde još nisu definisani osnovni strateški pravci i sačinjeni dugoročni planovi usmereni na postizanje samo jednog cilja: bolje bezbednosti saobraćaja na putevima.
Rezultati povremenih akcije kontrole tehničke ispravnosti vozila to i pokazuju.
Pored redovnih godišnjih tehničkih pregleda motornih i priključnih vozila, u praksi je sve više tehničkih pregleda vozila koja su učestvovala u saobraćajnim nezgodama. Ovakvi tehnički pregledi koji se vrše, po pravilu, po nalogu istražnog sudije, mogu biti veoma značajni za utvrđivanje činjenice da je određena tehnička neispravnost uticala na stvaranje uslova za nastajanje saobraćajne nezgode, ili da je bila neposredni uzrok saobraćajne nezgode.
Statistički podaci koji se periodično objavljuju o greškama vozača i uzrocima saobraćajnih nezgoda mogu da dovedu do pogrešnog zaključka o minornom značaju tehničke ispravnosti vozila u odnosu na druge uzroke i greške vozača koji su doveli do nastajanja saobraćajne nezgode. Naime, baza statističkih podataka ove vrste su statistički listovi koji se popunjavaju nakon saobraćajne nezgode u policiskim stanicama, pa je i rezultat koji se dobija na kraju određenog perioda samo slika ili viđenje postupajućih policajaca, a povremeno i istražnih sudija o mogućim greškama učesnika u saobraćaju i uzrocima saobraćajnih nezgoda. Podaci o stvarnim greškama učesnika u saobraćaju i uzrocima saobraćajnih nezgoda, koji se utvrde u postupku pred sudovima, nisu poznati.
Vršenje tehničkih pregleda vozila u Republici Srbiji je regulisano sledećim propisima:
• Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ( SL glasnik R. Srbije 41/2009),
• Pravilnik o podeli motornih i priključnim vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima (SL glasnik R. Srbije 40/2012, 102/2012, 19/2013 i 41/2013),
• Pravilnik o tehničkom pregledu vozila (SL glasnik R. Srbije 43/2012).
Vozila u saobraćaju na putevima moraju biti tehnički ispravna i opremljena zakonom propisanim uređajima i opremom, odnosno zabranjeno je upravljati neispravnim vozilima na putevima.
Tehnički pregled je delatnost od opšteg interesa koja se sprovodi radi utvrđivanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila. Na tehničkom pregledu se utvrđuje da li je motorno, odnosno priključno vozilo tehnički ispravno i da li ispunjava druge tehničke propise i uslove za učešće u saobraćaju. Tehnički pregledi motornih i priključnih vozila imaju značajnu preventivnu ulogu na planu bezbednosti drumskog saobraćaja. Tehnički pregledi mogu biti: redovni, kontrolni, preventivni i vanredni.
Redovni tehnički pregledi se vrše pre izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno izdavanja registracione nalepnice. Redovni tehnički pregledi se vrše godišnje i šestomesečno, u zavisnosti od vrste, kategorije i starosti vozila, a u skladu se uslovima koje propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Kontrolni tehnički pregled se vrši po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila. Na kontrolni tehnički pregled se upućuje vozilo koje je u voznom stanju, odnosno kod koga ne postoje mehanička oštećenja uređaja i sklopova od presudnog značaja za bezbedno upravljanje vozilom.
Preventivni tehnički pregledi mogu biti dnevni i periodični.
Dnevni preventivni pregledi se načelno vrše pre i nakon upotrebe vozila. Smatramo da dnevne preglede treba zakonom preciznije definisati.
Vanredni tehnički pregled se obavlja nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg su u saobraćajnoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, odnosno koje nije bilo u voznom stanju, vozilo koje je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu, kao i na vozilima koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi a u toku istražnog postupka. Tehnički pregledi koji se vrše, po pravilu, po nalogu istražnog sudije, mogu biti veoma značajni za utvrđivanje činjenice, da li je određena tehnička neispravnost uticala kao okolnost za nastajanje nezgode ili da je bila neposredni uzrok saobraćajne nezgode.
Pri analizi sudskih spisa, a u cilju veštačenja saobraćajne nezgode, u praksi se često sreću zapisnici sa vanrednog tehničkog pregleda vozila, koji su neupotrebljivi za potrebe veštačenja nezgode, jer ne sadrže bitne podatke o uređajima za upravljanje, osvetljavanje, zaustavljanje,o precizno definisanim oštećenjima i deformacijama na karoseriji i dr. Iskustvo pokazuje, da je najcelishodnije rešenje, kada veštak mašinske ili saobraćajne struke, kao stručno lice u istražnom postupku, učestvuje u izvršenju vanrednog tehničkog pregleda vozila nakon saobraćajne nezgode, čime se obezbeđuje utvrđivanje svih relevantnih podataka i činjenica od značaja za veštačenje saobraćajnih nezgoda.
3. METODOLOGIJA I TEHNIKA VRŠENJA VANREDNOG TEHNIČKOG PREGLEDA
Pri davanju naloga za vršenje tehničkog pregleda vozila, isti se daje radi utvrđivanja ispravnosti uređaja i opreme, odnosno konkretne neispravnosti. Kada se utvrde neispravnosti delova, uređaja i opreme, kontrolor subjektivnom ocenom određuje stepen te neispravnosti od svih mogućih stepena, koji se obično pokazuju tabelarno za svaku neispravnost. Stepeni utvrđene neispravnosti se mogu definisati kao male, velike i opasne neispravnosti, sve u zavisnosti od značaja tih neispravnosti za učešće vozila u saobraćaju na putu.
Male neispravnosti su tehnički nedostaci koji imaju manji uticaj na bezbedno učešće vozila u saobraćaju na putu. Velike neispravnosti su tehnički nedostaci koji imaju veći uticaj na bezbedno učešće vozila u saobraćaju na putu. Opasne neispravnosti su tehnički nedostaci koji predstavljaju neposrednu i trenutnu opasnost za bezbedno učešće vozila u saobraćaju na putu. Definisani stepeni neispravnosti se određuju za: delove uređaja i opreme, uređaje i opremu, odnosno vozilo. Nakon izvršenog pregleda dela uređaja i opreme u zavisnosti od stepena pojedninih neispravnosti, određuje se stepen neispravnosti dela uređaja i opreme.
Pri određivanju stepena neispravnosti dela uređaja i opreme, u slučaju postojanja više neispravnosti, stepen neispravnosti dela uređaja i opreme, se određuje prema najvišem stepenu pojedine neispravnosti. Stepen neispravnosti dela uređaja i opreme, koji ima više neispravnosti istog stepena, može biti određen kao viši stepen, ukoliko je kombinovani efekat neispravnosti. Nakon izvršenog pregleda pojedinog uređaja i opreme, u zavisnsti od određenog stepena neispravnosti pojedinih delova uređaja i opreme određuje se stepen neispravnosti samog uređaja i opreme, kao i vozila.
3.1 Vizuelni pregled vozila
Za kvalitetnu analizu deformacija i oštećenja na karoseriji vozila potrebno je da stručno lice poznaje sisteme, uređaje i delove na vozilu, koji utiču na parametre pasivne bezbednosti na vozilu i ponašanje konstrukcije vozila prilikom sudara. Noseći sistem jeste celina sa veoma značajnim uticajem na parametre pasivne bezbednosti. Oštećenja i deformacije na karoseriji vozila zavise od brzine kretanja, karakteristika krutosti i mase vozila.
Noseći sistem vozila sastoji se iz tri međusobno spojene celine: prostor za smeštaj pogonskog agregata, putnička celina – kabina i prostor za smeštaj prtljaga. Najvažniji deo nosećih sistema predstavljaju deformacione zone kada govorimo o čeonim i sudarima od pozadi, dok pri bočnim sudarima zaštitu putnicima pružaju poprečna ojačanja i ojačanja u vratima.
Prilikom opisa oštećenja mora se odrediti intezitet, lokacija, dimenzije, pravac pružanja od horizontalne podloge i drugi podaci koji će omogućiti precizno identifikovanje oštećenja nastalog u nezgodi.
Vozilo se pregleda hronološki, postupno po zonama i to:
Prednji deo: branik, maska hladnjaka, uređaji za osvetljavanje i davanje svetlosnih signala,
Zona poklopca: poklopac, vetrobransko staklo, brisači stakla,
Motorni deo: hladnjak, ventilator, pogonsko remenje, blok – cilindri i svi ostali uređaji i sklopovi u motornom delu.
Kabina: radno mesto vozača (položaj prekidača, poluga i ostalih upravljačkih elemenata), sedište vozača i suvozača, zadnje sedište i stanje unutrašnjeg prostora,
Leva strana: prednji blatobran, vrata vozača, bočno ogledalo, stub vrata, zadnja vrata, zadnji blatobran,
Desna strana: prednji blatobran, vrata vozača, bočno ogledalo, stub vrata, zadnja vrata, zadnji blatobran.
Zadnji deo: zadnji branik, zadnji svetlosni uređaji, izduvna grana, poklopac prtljažnika, prtljažnik, zadnje staklo.
Krov karoserije: ogrebotine, tragovi i usekotine.
Izgubljeni delovi: koji su delovi vozila otpali (npr. poklopci točkova, ogledalo, reg.br. i sl.).
3.2. Pneumatici
U toku vršenja vanrednog tehničkog pregleda na vozilu koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi svi pneumatici i naplatci moraju biti pažljivo pregledani. Pregled točkova treba početi proverom pritiska u svim pneumaticima (to je i obavezan parametar u pojedinim softverima za simulaciju saobraćajne nezgode). Treba pregledati površine protektora svakog pneumatika, izmeriti dubinu šara protektora, pronaći eventualnu istrošenost protektora, koja ima veze sa sudarom, ili koja ukazuje na intezivno kočenje. Na bočnim stranama pneumatika traže se tragovi izazvani meteorolškim uslovima (blato, sneg,..) ili udarom, a isto tako ima li rasekotina ili tragova drugih tela. Na kraju treba obavezno navesti marku, tip i druge karakteristike izražene oznakama na pneumatiku.
3.3. Uređaji za upravljanje
Pažljivi pregled upravljačkog mehanizma, predstavlja jedan od osnovnih uslova za kvalitetnu realaizaciju vanrednog tehničkog pregleda. Prilikom ovog pregleda proverava se stanje točka upravljača (iskrivljenost, naprsnuće, pričvršćenost, lakoću pokretanja i vrši se tačno merenje slobodnog hoda upravljača), osovine točka upravljača (pričvršćenost, iskrivljenost, laka pokretljivost), prenosnog mehanizma upravljača (pričvršćenost, pojava cviljenja, struganja ili lupanja, tragovi loma, ili curenja ulja). Nakon toga, proveraju se poluge, zglobovi i spone upravljača (iskrivljenost, istrošenost, čvrstina spojeva, lakoća pokretanja pokretnih delova i spojeva), pojačivač sile zakretanja upravljača (funkcionisanje, stanje elastičnih creva i remenja, zauljenje pumpe, stanje elektromotora,..), amortizer upravljača (stanje, pričvršćenost, propuštanje ulja), graničnik ugla zakretanja upravljača (da li je napukao, ili iskrivljen, deformacije i mogućnost nagnječenja kablova i creva), zakretno postolje priključnog vozila (istrošenost, podmazanost, oštećenja, lomovi, sigurnost i pokretljivost spojeva).
3.4. Uređaji za zaustavljanje
Kontrola uređaja za kočenje se načelno vrši u stanici za tehničke preglede privrednog društva, koja poseduje sve uređaje za kontrolu uređaja za zaustavljanje. Prilikom ovog pregleda, proverava se stanje radne kočnice (efikasnost – koeficijent kočenja kod praznog i opterećenog vozila, razlika sile kočenja na levoj i desnoj strani, veličina skokovitog prirasta sile), pomoćne kočnice (efikasnost – koeficijent kočenja, razlika sile kočenja na levoj i desnoj strani), parkirna kočnica (funkcionalnost, stanje čelične užadi – oštećenja, uvijanje, zapletenost, korozija, stanje žabica, stanje upravljačke poluge), komanda – papučica radne kočnice (hod – prevelik ili premalen, da li je jastučić protiv klizanja potrošen, labav ili ga nema, zazor u zglobnim elementima, otpor pri pokretanju), komanda – poluga pomoćne kočnice (poluga – da li je iskrivljena ili polomljena, stanje zubaca za držanje, hod – prevelik ili premali), elementi prenosa sile kočenja (kruti cevovod – iskrivljenost, učvršćenost, propusnost, korozija, stanje spojeva; elastična creva – učvršćenost, propusnost, ispucanost, bubrenje, spojevi; kompresor – nivo i curenje ulja, potrebno vreme za postizanje pritiska; pneumatski rezervoari – korodiranost, oštećenost, pričvršćenost; kočioni cilindri – funkcionisanje, oštećenost, korodiranost, curenje ulja; kočione poluge – iskrivljenost, korozija, funkcionalnost; elementi upravljanja i napajanja priključnog vozila – odziv i visina pritiska; elementi ABS sistema – oštećenja, pričvršćenost, signal ABS lampice na kontrolnoj tabli). Pored navedenog, ako se pregled vrši u radionici i rastavljanjem delova i sklopova, treba obavezno proveriti i navesti izgled kočionih papuča i pričvršćenost obloga, izgled kočione površine diska ili doboša, klipova, zaptivnih guma i povratnih opruga.
3.5. Uređaji za osvetljavanje i svetlosnu signalizaciju
Ako se saobraćajna nezgoda dogodila noću ili u uslovima smanjene vidljivosti posebnu pažnju treba posvetiti pregledu uređaja za osvetljavanje i obeležavanje vozila i evidentirati: vrste sijalica i jačina izmerenog osvetljenja, stanje reflektora (korozija, prašina i sl.), ispravnost i zaprljanost stakla farova, usmerenost i procena dometa oborenih i dugačkih svetala farova pod opterećenjem vozila u vreme nezgode, oštećenja na uređaju za osvetljavanje, ispravnost komandnih prekidača i poluga i kontrolnih lampica na kontrolnoj tabli vozila.
Jedan od bitnih podataka za sudskog veštaka u veštačenju saobraćajnih nezgoda, predstavlja i režim rada svetala pre nezgode i koji su svetlosno – signalni uređaji na vozilu bili uključeni u trenutku nezgode. Pregledom svake sijalice pojedinačno i evidentiranjem stanja staklenog balona, žarne niti, nosača žarne niti, tragova i boje oksidacije u sijalici, veštaku se daju polazni elementi da odgovori i na sva pitanja vezana za uređaje za osvetljavanje i svetlosnu signalizaciju.
4. SAVREMENI PRISTUPI PROCESU TEHNIČKOG PREGLEDA MOTORNIH VOZILA
Svrha EU projekta pod nazivom “AUTOFORE” je ta da se preporuče unapređenja na tehničkim pregledima u Evropskoj uniji sa ciljem da se zadrže prednosti orginalnog dizajna i proizvodnje vozila tokom celog perioda eksploatacije vozila. Ovaj projekat je finansirala Evropska komisija i članice CITA (International Motor Vehicle Inspection Comitee).
AUTOFORE projekat preporučuje buduće opcije za tehničke preglede u EU obraćajući posebnu pažnju na:
1. Trenutne standarde i praksu na tehničkim pregledima u EU i drugim izabranim državama.
2. Trenutni i verovatni budući razvoj vozila, dijagnostičkih, mernih i komunikacijskih tehnologija.
3. Uticaj tehničkog pregleda na bezbednost na putu, zaštitu životne sredine i drugih činilaca.
4. Svi tipovi vozila od mopeda i automobila, do teških vozila.
5. Svi oblici ispitivanja vozila, uključujući periodične tehničke preglede i provere na putevima.
AUTOFORE projekat finansira Evropska komisija i 12 samofinansirajućih organizacija. Ovih 12 organizacija su članice International Motor Vehicle Inspection Committee (CITA), koja je vodeća organizacija za projekat. Projekat izvodi 5 organizacija koje su u partnerskom odnosu sa CITA, zajedno sa još 4 podizvođača. Zanimljiviv je podatak da osim nekih upitnika o tehničkoj ispravnosti nasumice izabranih komercijalnih vozila u Velikoj Britaniji, nema sistemskih ispitivanja u zemljama članicama EU o tehničkoj ispravnosti vozila. Značajna količina podataka dobijenih pri kontrolama na putu ili od periodičnih tehničkih pregleda može pokazati da je broj neispravnih vozila u upotrebi, velik. Većina teških vozila prelazi godišnje između 50000 i 200000 kilometara i samim tim bi trebali ići na preglede svakih 4 do 8 nedelja mimo obaveznog godišnjeg tehničkog pregleda.
Vlasnici vozila i korisnici imaju primarnu odgovornost prema održavanju svojih vozila tako da ona ispunjavaju sve uslove tehničke ispravnosti tokom upotrebe vozila na javnim putevima. Međutim, rezultati ispitivanja ispunjenosti tehničkih uslova jasno su pokazali da mnogo vlasnika vozila ne ispunjavaju svoje obaveze. Pogotovo za laka vozila, vlasnici vozila često nisu uočili kvarove usled nedostatka tehničkog znanja i zanimanja. Ispitivanje tehničke ispravnosti je neophodno da bi se osiguralo da vlasnici i korisnici vozila budu svesni svojih obaveza i odgovornosti. Ispitivanje tehničke ispravnosti vozila je definisano kao skup aktivnosti koje se sprovode nezavisno od vlasnika ili korisnika da bi se obezbedilo da vozilo bude ispravno tokom svoje upotrebe na javnim putevima. Svrha ispitivanja tehničke ispravnosti je da obezbedi da prednosti dobijene originalnim dizajnom i proizvodnjom vozila, budu zadržane i tokom upotrebe vozila.
ZAKLJUČAK
Imajući u vidu nezadovoljavajuće stanje bezbednosti drumskog saobraćaja, naglašena je potreba za donošenjem strategije za razrešenje problema nebezbednosti, te se iz tih razloga u fokusu struke, stavlja motorno vozilo kao jedan od stubova bezbednosti saobraćaja. U skladu sa Zakonom i drugim propisima, vršenje tehničkih pregleda, treba postaviti kao ozbiljnu društvenu inretvenciju u oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, sve u cilju zaštite ljudi i imovine.
Radi provere ispravnosti motornih i priključnih vozila, ista se moraju podvrgnuti redovnim tehničkim pregledima u propisanom roku. Na redovnom tehničkom pregledu se proverava tehnička ispravnost svih uređaja, delova i opreme u skladu sa zakonskom normom. Vanredni tehnički pregledi se moraju vršiti nakon svakog vanrednog događaja, odnosno saobraćajne nezgode, kao i u slučaju opravdane sumnje u ispravnost vozila. Na vanrednim tehničkim pregledima se utvrđuje ispravnost uređaja i delova na motornim i priključnim vozilima kao i kompletnost opreme koja pripada vozilu, a koja su bitna za bezbedbnost saobraćaja.
Opšte je zapažanje autora ovog rada, da u saobraćaju na putu učestvuju vozila koja se veoma loše održavaju i koja su tehnički neispravna, što predstavlja ozbiljno izvorište negativnih posledica u drumskom saobraćaju.
Potrebno je što pre inovirati postojeću nacionalnu regulativu, a po potrebi doneti i novu u skladu sa smernicama i direktivama EC, a koje se odnosi na tehničke preglede vozila. Posebno treba doneti propise oko sprovođenja tehničkog pregleda autobusa, teretnih i priključnih vozila na način saglasan smernicama Evropskog parlamenta i veća. Za vozila starija od deset godina (ZOBS RS propisuje 15 godina) treba propisati detaljniji i strožiji tehnički pregled nego za ostala vozila. Za unapređene rada, u funkciji kvalitetnijeg stručnog istraživanja saobraćajnih nezgoda, potrebno je organizovati edukaciju izvršioca vanrednog tehničkog pregleda, kroz usvajanje jedinstvene metodologije i tehnike vršenja tehničkog pregleda.
LITERATURA
[1] Dragač, R., (2007), Uviđaj i veštačenje saobraćajnih nezgoda na putevima, Beograd
[2] Todorović, J., (2003), Sistemski prilaz bezbednosti saobraćaja, Zbornik seminara prevening, Aranđelovac.
[3] Bodolo, I., Radovanović, S., (2009), Relevantni podaci sa tehničkog pregleda potrebni za poboljšanje kvaliteta saobraćajnog veštačenja, inž. kancelarija za rekonstrukciju i analizu nezgoda u drumskom saobraćaju.
[4] Kostić, S., (2005), Tehnike bezbednosti i kontrole saobraćaja, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad.
[5] Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS 41/2009)
[6] Galić, P., Vukajlović M., Izvršeni vanredni tehnički pregledi (2009, 2010, 2011, 2012, 2013).
[7] Pravilnik o podeli motornih i priključ. vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, Službeni glasnik RS 40/2012, 102/2012, 19/2013 i 41/2013
[8] Council Directive 96/96/EC,Official Journal L46, 17.2.1997, p.l, Luxemburg, 1997.
[9] Council Directive 96/96/EC,Official Journal L49, 25.2.1999, p.l, Luxemburg, 1999.
[10] Commision Directive 2001/11/EC,Official Journal L48, 17.2.2001, p.l, Luxemburg, 2001.
[11] http:/europa.eu.int/eur-lex/en/lof/dat/2001/eu-301L2009.htm/.
